Kameni zid

Kako deluje

Kameni zid želi da se razgovor završi bez ikakvog objašnjavanja. Kratkim odgovorima kontroliše šta će biti rečeno: slegne ramenima, kaže „možda”, ravnodušno „ne znam”. Svaki takav odgovor vraća posao tebi. Ti popunjavaš tišinu, nagađaš šta misli i postavljaš nova pitanja, a svako pitanje na koje može da se odgovori jednom rečju dobija tačno jednu reč. To deluje jer je tišina neprijatna, a ko je najteže podnosi, obično prvi progovori, počne da moli ili odustane.

Kako zvuči

• Možda.
• Ne znam. Zašto mene pitaš?
• Šta je, tu je.

Šta pomaže

Kameni zid se otvara kad dobije pravo pitanje na koje ne može da odgovori sleganjem ramena. Postavljaj otvorena pitanja iz radoznalosti, a ne iz pritiska: šta misli ili šta ovo čini teškim, pa sačekaj. Pusti pauzu da traje i ne popunjavaj je. Ako ti ponudi makar malo, odgovori sa zanimanjem baš na to, umesto da pređeš na svoju sledeću tačku. Zadrži ujednačen ton kroz nekoliko poteza i ponudi mogućnost da odgovori kasnije, ako sada nije dobar trenutak. Strpljenje i postojano zanimanje čine da je pričati bezbednije nego ćutati.

Ti kažešNe žurim. Kako ti je to izgledalo? Rado ću te saslušati kad god ti odgovara.

Šta se obija o glavu

Jači pritisak samo dodatno zatvara Kameni zid. Brza pitanja, prigovori zbog ćutanja ili pitanja sa da ili ne nude lak kratak odgovor ili razlog za odlazak. Kad svaku pauzu popuniš sopstvenim nagađanjima, dovoljno je da se složi jednom rečju i ne kaže ništa. Ako i ti zahladiš, razgovor se završava, a upravo to i želi.