Saradnja

Šta je to

Saradnja spaja asertivnost i kooperativnost: stalo ti je i do svojih potreba i do potreba druge strane, i ne menjaš jedne za druge dok ne potražiš način da zadovoljiš i jedne i druge. Umesto da se raspravljaš oko stavova, tražiš razloge koji stoje iza njih. Zašto osoba s kojom si u vezi želi auto? Zašto neko iz tima stalno kasni sa predajom? Kad se ti razlozi nađu na stolu, pojavljuju se opcije koje na početku nijedna strana nije videla. Saradnja traži vreme, poverenje i spremnost da otvoreno kažeš šta ti treba, pa zato može da deluje kao najzahtevniji stil. Ljudi kojima je saradnja prvi izbor obično veruju da se većina sukoba može završiti bez pravog gubitnika.

Kako zvuči

• Pomozi mi da razumem šta ti je ovde najvažnije.
• Evo šta je meni potrebno. A šta je potrebno tebi?
• Hajde da nađemo nešto što odgovara i tebi i meni.

Gde pomaže

Saradnja je pravi izbor kad obe strane imaju potrebe previše važne da bi ih se odrekle, a odnos se nastavlja i posle ovog razgovora. Dobro se pokazuje kod problema koji se stalno vraćaju, kao što je podela kućnih poslova u paru ili predaja posla u timu, jer se rešenja koja se grade zajedno lakše i poštuju. Iznosi na videlo informacije koje brz dogovor propusti, a često se završi boljim planom od onog s kojim je bilo koja strana krenula. Gradi i poverenje: ljudi pamte kad ih neko pita šta im treba. Za odluke s dugoročnim posledicama, vreme koje traži obično je dobro uloženo.

Šta te košta

Saradnja je spora i ne zaslužuje je svaki problem. Izbor restorana ne traži razgovor o svačijim dubljim potrebama, a pokušaj da se on vodi može da iscrpi ljude. Zavisi i od toga da li druga strana učestvuje. S nekim ko ne želi da se uključi, ko ostaje nejasan ili hoće samo da pobedi, tvoja otvorenost može da ti se obije o glavu: ti deliš svoje potrebe, druga strana ne deli ništa, i na kraju daš više nego što je bio plan. Neki koji vole saradnju koriste i beskrajnu diskusiju da odlože tešku odluku, pa umesto odgovora koji je potreban, sukob dobije još jedan sastanak.

Kako da proširiš opseg

Uskladi trud sa ulogom. Pre nego što počneš, zapitaj se koliko će ti ovo biti važno za mesec dana. Ako neće mnogo, brz kompromis ili jednostavno puštanje sasvim su u redu. Ograniči raspravu, na primer na jedan razgovor ili jedno veče, i dogovorite se da ćete, ako se dotad ne pojavi ništa bolje, izabrati razumnu opciju i ići dalje. Obrati pažnju na to da li druga strana zaista učestvuje: ako na tvoja pitanja stalno stižu nejasni odgovori, reci to otvoreno i zatraži konkretan stav. I vežbaj da odlučuješ samostalno kad je odluka tvoja. Ne traži svaki razgovor saglasnost, a jasna odluka može biti i oblik poštovanja.