Prilagođavanje

Šta je to

Prilagođavanje znači ostaviti po strani ono što želiš da bi druga osoba dobila ono što želi. Kooperativno je i ne baš asertivno: pomažeš, slažeš se, izlaziš u susret ili se izvinjavaš, i sukob se završava jer ga ti puštaš da se završi. Ovo često dolazi iz iskrene brige. Primećuješ šta drugima treba, ceniš sklad, a mala žrtva deluje kao poštena cena za dobar odnos. Ponekad je i praktično: možda ti je do ishoda jednostavno manje stalo nego drugoj strani. Ljudi kojima je prilagođavanje prvi izbor često su oni na koje se drugi oslanjaju, i obično prvi izglađuju stvari posle neslaganja.

Kako zvuči

• Važi, može kako ti kažeš.
• Nema problema, preuzimam to.
• U pravu si, trebalo je da se setim toga.

Gde pomaže

Prilagođavanje je pravi izbor kad je stvar drugoj osobi mnogo važnija nego tebi. Popuštanje te tada malo košta, a drugoj strani mnogo znači. Mudro je i kad shvatiš da grešiš: brzo priznanje donosi više poštovanja nego odbrana slabog stava. Gradi naklonost na koju možeš da računaš kasnije i čuva toplinu odnosa kroz sitna neslaganja koja bi ga inače istrošila. Kad je neko uznemiren, velikodušan odgovor može brže da spusti tenzije od bilo kog argumenta. Porodice, prijateljstva i timovi zavise od ljudi koji su spremni da ponekad popuste.

Šta te košta

Ako popuštaš svaki put, tvoje potrebe tiho nestaju. Drugi možda prestanu da pitaju šta ti želiš, jer ti uvek sve odgovara. Ispod površine može da se nakupi ogorčenost, i možeš da se osećaš umorno ili zapostavljeno a da ne umeš tačno da kažeš kad je krenulo naopako. Neki će to iskoristiti, jer znaju da je malo krivice ili laskanja dovoljno da izvuku pristanak. Tvoje ideje možda nikad ne stignu do stola, što je gubitak za sve, ne samo za tebe. A kad se konačno usprotiviš, ljudi mogu da budu iznenađeni, jer nikad nisu znali da nešto nije u redu.

Kako da proširiš opseg

Zastani pre nego što kažeš da. Ako kažeš da ćeš proveriti i javiti se, dobijaš vreme da se zapitaš da li to zaista želiš. Vežbaj da iskažeš male, iskrene želje: kad te neko pita gde da jedete, predloži mesto umesto da kažeš da ti je svejedno. Nauči jedan ljubazan, ali jasan način da odbiješ, recimo da kažeš da ovog puta ne možeš, ali da se nadaš da će sve proći dobro, i koristi ga bez dugog objašnjavanja. Kad ipak popustiš, reci to kao izbor, na primer da ovog puta rado prihvataš taj predlog, da bi se to primetilo i jednom vratilo. I u sebi vodi evidenciju: ako tvoje potrebe nikad ne dođu na red, vreme je da zatražiš svoj red.